Radno vreme: od 10 do 18h, subotom ne radimo
SERVISNI CENTAR za Laptop, Tablet i Desktop računare
Saveti za održavanje laptopa
Laptop računari su znatno osetljiviji od desktop varijanti i, ako se pravilno ne održavaju, podložniji su kvarovima. Zato smo spremili nekoliko saveta koji će pomoći da vaš „ljubimac“ ostane dugo vremena u odličnoj formi.
Prašina
Ako na svakih nekoliko dana prebrišete prašinu sa vašeg laptopa, naročito na mestima gde su otvori za ventilaciju, možete znatno da produžite njegov radni vek, ali i da ga sačuvate od ozbiljnijih kvarova. Problem sa nagomilavanjem prašine u laptopu je veliki. Prilikom hlađenja, računar kroz svoj sistem za ventilaciju usisava vazduh iz okruženja koji, ako je prezasićen prašinom stvara kontra-efekat – prašina se nagomilava na komponentama i sprečava efikasno hlađenje, pa dolazi do pregrevanja. Ovo je naročito važno da koristite ako laptop često držite na krevetu ili u krilu (generalno na mekanim površinama) odakle može da povuče sitne dlačice, grinje i druge nečistoće…
Duvanski dim
Ako pušite dok radite za laptopom, on će kroz svoj sistem ventilacije provući i duvanski dim. Taj dim sadrži katran koji se lepi na kuler i druge komponente, i dodatno zadržava prašinu. Samim tim se još više smanjuje efikasnost rashladnog sistema i računar je u većoj opasnosti od pregrevanja i kvarova.
Čišćenje spolja
Verujemo da znate kako da pravilno očistite laptop, ali nije na odmet podsetiti se šta i kako treba uraditi. Za detaljno čišćenje spolja, dobro je imati bocu sa kompresovanim vazduhom, specijalizovano sredstvo za čišćenje IT opreme i monitora, suvu magičnu krpu i štapiće za uši. Ne zaboravite i da laptop ugasite i da ga isključite iz struje pre nego što krenete sa čišćenjem.
- Počećemo od ekrana. Naprskajte sredstvo za čišćenje na suvu krpu i pažljivo obrišite ekran. Gledajte da krpa ne bude previše vlažna, da tečnost ne bi curela preko ekrana (i padala na bazu). Nemojte da koristite obična sredstva za čišćenje prozora, ili ravnih površina, jer ona mogu da sadrže sastojke koji su štetni po ekran.
- Tastaturu prvo izduvajte komprimovanim vazduhom, a nakon toga možete sa štapićima za uši da detaljno prođete sve prolaze između tastera. Ne bi bilo loše i da podignete laptop iznad glave, okrenete ga naopako i još jednom izduvate sve otvore. Nakon toga možete da bazu laptopa prebrišete vlažnom krpom i sredstvom za čišćenje. I ovde nemojte da sredstvo za čišćenje prskate direktno po laptopu, već na krpu.
Čišćenje iznutra
Čišćenje računara iznutra nije potrebno raditi toliko često kao čišćenje spolja. Dovoljno je da se uradi jednom godišnje, ili eventualno dvaput. Ipak, ovo je operacija koju ne preporučujemo da sami radite, zbog mogućnosti oštećenja računara. Najbolje bi bilo da laptop odnesete u servis, gde će on biti profesionalno i brzo očišćen.
Šta je isplativije - novi kertridž ili dopuna starog?
Ovo je pitanje koje muči mnoge vlasnike laserskih štampača. I jedna i druga stvar imaju svoje prednosti i mane, pa je na svakom od korisnika da odluči šta mu je prioritet.
Kada je punjenje kertridža u pitanju, u prvi plan iskače finansijska ušteda. Dopunjavanje postojećeg kertridža je daleko isplativija varijanta, naročito ako su u pitanju skuplji modeli. Naravno, postavlja se i pitanje da li dopunjen kertridž ima isti kvalitet štampe kao i novi (originalni)? Odgovor je - zavisi za šta upotrebljavate štampač, ali i koliko je kvalitetan toner za dopunu. Ako je u pitanju štampanje teksta i ponekog grafikona, razliku u kvalitetu nećete moći da primetite. Međutim, kod štampanja fotografija (govorimo o kolor laserskim štampačima), moguće je, čak i vrlo verovatno da ćete primetiti razliku u kvalitetu.
Osim što je (dosta) jeftinije, dopuna kertridža je i ekološki prihvatljivija varijanta. Naime, plastika od koje se prave kertridži nije biorazgradiva i njihovo odlaganje na deponije definitivno ne možemo nazvati ekološkom praksom. Dopunom kertridža, smanjuje se njihov broj u opticaju, pa možemo da kažemo da se radi i o boljem rešenju sa tog aspekta.
Naravno, prilikom dopune treba obratiti pažnju na još nekoliko detalja. Jedan isti kertridž ne treba dopunjavati „do u beskonačnost“. Svaki kertridž za laserske štampače sastavljen je od velikog broja mehaničkih komponenti, koje se upotrebom habaju i imaju svoj vek trajanja. Ako se neka komponenta polomi ili zaglavi, to može da napravi mnogo dodatnih problema i izazove veću štetu na štampaču. To znači, nakon svake dve ili tri dopune, možda nije loša ideja investirati u novi kertridž.
Takođe, možda i najvažnije, je da punjenje kertridža tonerom prepustite profesionalcima. Punjenje laserskog kertridža tonerom razlikuje se od punjenja kertridža na ink-jet štampačima i dosta je komplikovanije. Iako na Internetu mogu da se nađu i refil kitovi za laserske štampače, bolje je da to prepustite nekome ko ima iskustva u tome. Nemojte da se „zalećete“ za najjeftiniju varijantu, već odaberite firmu koja ima dugogodišnju praksu i reputaciju u ovom poslu, i koja koristi kvalitetne tonere za dopunu. Verovatno su ti toneri malo skuplji od najjeftinijih varijanti koje mogu da se nađu na tržištu, ali će obezbediti željeni kvalitet štampe.
Kako da vam se papir ne zaglavljuje u štampaču
Jedan od najčešćih problema s kojima se suočavaju štampači, bez obzira da li se radi o ink-jet ili laserskim modelima, je zaglavljivanje papira. Izvlačenje zaglavljenog papira nekad nije lako, pa se dešava da se on pocepa, da deo ostane u štampaču i da bude nedostupan bez njegovog otvaranja. Nije u pitanju problem koji će zahtevati odlazak u servis, ali svakako je iritirajući, jer štampač koristite onda kada vam je potreban – a zaglavljeni papir to onemogućava. Zato ćemo u nastavku teksta pokazati kako se uz samo malo pažnje prilikom rukovanja štampačem, može znatno umanjiti, ako ne i u potpunosti onemogućiti zaglavljivanje papira.
Verovatno najčešći uzrok zaglavljivanja je kada štampač povuče papir ukrivo. On se tada zgužva u štampaču i onemogućava se njegov nesmetan tok kroz telo štampača. A sve to može da se izbegne jednostavnim podešavanjem širine vođica na mestu gde papir ulazi u štampač. Stavite papir, približite vođice do njegovih ivica i problem krivog uvlačenja papira će biti rešen.
Pre nego što stavite papir u fioku štampača, malo ga protresite. Uhvatite jednu po jednu ivicu papira i palcem pređite preko njih, da se malo razmaknu. Time ćete onemogućiti povlačenje više od jednog papira prilikom štampe, što je takođe čest uzrok zaglavljivanja.
Obratite pažnju da u štampač ne stavljate vlažan papir. Ako prostorija u kojoj se čuva papir za štampač ima vazduh prezasićen vlagom, papir će se ovlažiti. To se lako može videti po tome kada papir u risu postane talasast. Ako se u štampač stavi vlažan papir, visoka temperatura prilikom štampe će izazvati pretvaranje vlage u paru, koja može da bude i uzrok većih problema – kvarova štampača.
Kupujte odgovarajući papir za vaš štampač. Ako pokušate da uštedite nekoliko desetina dinara po risu papira, a pri tome kupite papir koji je manje gramaže, ili manje kvalitetan od preporučenog, to će izazvati probleme u radu. Tanji papir će se lako zgužvati, a papir lošijeg kvaliteta može da ima više papirne prašine nego što je proizvođač propisao za određeni štampač. Ta prašina će se vremenom nakupljati po valjcima štampača i papir će početi da proklizava po njemu i da se zaglavljuje. Pored toga, prašina može da zaprlja i senzore koji će indikovati neku drugu grešku u radu.
To nas dovodi i do poslednje stvari koje biste trebali da preduzmete ako ne želite da vam se papir zaglavljuje u štampaču. Održavajte štampač redovno – otvorite ga, izvucite kertridže ili toner i povremeno očistite senzore i valjke, kao i preostalu prašinu koja se nakupila unutar štampača – tih nekoliko minuta posla poštedeće vas muke i nerviranja zbog papira koji se zaglavio.
Update BIOS-a – Da li ga, kada i kako uraditi?
Česta situacija prilikom nadogradnje računara da matična ploča teoretski podržava neki novi procesor, ali da kada se on postavi na ploču, ne daje znake života. Problem leži u tome što trenutni BIOS na matičnoj ploči možda nije kompatibilan i ne prepoznaje procesore koji su napravljeni posle tog BIOS-a. Ovakav scenario je češći kod AMD-a nego kod Intel-a, ali i u jednom i u drugom slučaju rezultat je isti – računar nije u stanju da radi.
Za početak, da podsetimo samo šta je to BIOS i zašto je on toliko važan da obezbeđuje ili onemogućava rad celog računara. BIOS je skraćenica od „Basic Input and Output System“, a zadatak BIOS čipa je da inicijalizuje rad PC računara (procesora, grafičke karte i čipseta na matičnoj ploči). Pre nekoliko godina pojavila se i novija verzija BIOS-a. Proizvođači matičnih ploča su u partnerstvu sa Microsoft-om i Intel-om predstavili UEFI (Unified Extensible Firmware Interface), koji je suštinski neka vrsta naprednijeg BIOS-a. Danas skoro svaka matična ploča ima UEFI čip umesto BIOS čipa, ali njihova namena je suštinski identična – pokretanje računara i dizanje operativnog sistema. Uostalom, većina ljudi UEFI i dalje zove BIOS-om, jer im je to mnogo familijarniji naziv.
Ovde može da se postavi pitanje kada treba (odnosno, kade ne treba) nadograđivati BIOS? Novi čipovi i matične ploče često dobijaju revizije BIOS-a, najčešće zbog ispravke uočenih bagova, ali dešava se i da novije verzije dobijaju podršku za neke nove procesore i memorijske module koji su se pojavili u međuvremenu. Osnovno pravilo glasi - ako vam na računaru sve radi kako treba i niste uočili nikakve probleme, ne dirati BIOS (UEFI). Jedini pravi razlog kada ga treba nadograđivati je u slučajevima sa početka teksta – dakle, kada stari BIOS nije kompatibilan sa novim hardverom koji ste u međuvremenu nabavili, ili ako ste iskusili bagove tokom rada koji potiču od grešaka u instaliranom BIOS-u.
Neki korisnici imaju praksu da instaliraju svaku novu verziju softvera koji koriste na računaru i tu praksu prenose i na BIOS. To može da bude rizična praksa, jer svako petljanje sa BIOS-om povlači sa sobom i potencijalne probleme. Za razliku od „običnog“ softvera, ako nešto pođe naopako kod update-a BIOS-a lako može da se desi da matična ploča postane „brikovana“. Razlog za to je što za svaku matičnu ploču postoji specijalna vrsta BIOS-a i eventualni odabir pogrešne verzije može da „uništi“ matičnu ploču.
Zato je naša preporuka da, ukoliko imate potrebu za instalacijom nove verzije BIOS-a, to ne radite sami, već da prepustite profesionalnom servisu računara koji će uraditi sve što je potrebno, bez rizika po vašu matičnu ploču.
Kako pojačati Wi-Fi signal
Bežična mreža je zgodna jer omogućava da jedan uređaj pokrije određeni prostor Wi-Fi signalom, ali nikako nije idealno rešenje. Često u takvim situacijama postoje tzv. slepe tačke do kojih signal iz nekog razloga ne dopire. To mogu da budu delovi prostora iza nekoliko debelih zidova, prostor na spratu na kome nije postavljen bežični ruter i slične stvari. Najjednostavnije rešenje je da se bežični ruter ili modem postavi na centralnu tačku u prostoru, ali ni tada nije moguće da se uvek pokriju sve „rupe“ u prijemu signala. Na sreću, postoje načini da se besplatno, ili uz mala ulaganja, dovoljno pojača signal kako bi obezbedio normalan pristup Internetu iz svakog kutka.
Prvi, besplatan način, je da se sa jedne strane antene rutera postavi konusna barijera prekrivena aluminijumskom folijom. Iako ovo deluje smešno, u praksi funkcioniše, jer se signali odbijaju od aluminijuma i usmeravaju u određenom pravcu. Mana je što u pravcu iza aluminijumske folije signal slabi.
Ako želite da pojačate signal u svim pravcima, postoje dva rešenja. Prvi je da antenu postavite uspravno ukoliko niste. One su napravljene tako da rasprostiru signal upravno u odnosu na osu antene (pod uglom od 75 do 105 stepeni). Ako je antena postavljena horizontalno, signal će se rasprostirati uspravno (po spratovima), a u slučaju da je postavljena vertikalno, signal će se rasprostirati horizontalno.
Drugo rešenje je kupovina eksterne Wi-Fi antene. Takve antene ne koštaju mnogo (od 1000 do 2000 dinara), ali mogu efektivno da povećaju domet signala. Eksternu antenu možete da postavite ukoliko originalna antena na vašem ruteru nije fiksirana za kućište, odnosno ako može da se odvije. Jednostavno zamenite antenu i signal će biti pojačan. Razlog je što standardne antene na ruterima obično imaju pojačanje do 3 dBm, dok eksterne antene koje mogu da se kupe na našem tržištu imaju pojačanje od 5 do 9 dBm. Nećete pojačati signal baš dva ili tri puta, ali sigurno ćete dobiti dovoljno pojačanje da dobijete stabilan i solidno jak bežični signal.
Još efikasniji, iako malo skuplji način je kupovina Wi-Fi repeater-a. Njihova namena je da preuzmu signal sa rutera i da ga ponove i pojačaju, čime mu efikasno povećavaju rang. Ovo je rešenje posebno efikasno u kućama koje imaju više spratova, gde se ruter postavi na jednom spratu, a Wi-Fi repeater-i na svim ostalim. Za razliku od prethodnih metoda, ovo nije plug-and-play rešenje, jer zahteva konfigurisanje repeater-a, ali ne morate da brinete. To je dovoljno jednostavna operacija da može da je obavi (skoro) svako. Ovakvi uređaji koštaju od 3.000 do 7.000 dinara.
Ako imate problema sa Wi-Fi signalom, probajte neki od ovih saveta. Sigurni smo da će makar jedan od pomenutih načina dovoljno pojačati signal u vašem domu, da možete da ga koristie u svakom, pa i u najudaljenijem kutku..
Šta uraditi kada se po laptopu prospe tečnost?
Laptop je zgodna stvar jer ga možete koristiti kod kuće, ali ga takođe možete nositi svuda sa sobom – na posao, u park, ili u kafić. Upravo ova poslednja lokacija, kada se oko laptopa nalazi veliki broj čaša, može lako da izazove nesreću – prolivanje tečnosti po laptop-u. S obzirom da se radi o elektronici koja je osetljiva na vlagu, takva situacija može da bude pogubna po laptop. Ipak, ukoliko ste pribrani i ako napravite nekoliko pravovremenih poteza, postoji velika šansa da laptop preživi „kupanje“.
Korak 1:
Odmah nakon prolivanja tečnosti po laptopu, isključite ga iz struje i izvadite bateriju. Nakon toga otkačite sve što je prikačeno na njega (miš, tastatura, monitor, USB disk, eksterni hard disk…). Neka laptop bude maksimalno ogoljen.
Korak 2:
Odnesite laptop u stručni servis u kome će ga otvoriti i obrisati svu tečnost koja se nalazi unutar njega. Oni će osušiti matičnu ploču, procesor, kuler i sve ostale unutrašnje komponente. Imajte u vidu da će u većini slučajeva tastatura morati da se zameni, naročito ako je prosuta neka tečnost sa većim korozivnim dejstvom.
Kad smo već kod toga, voda je najmanje korozivna tečnost i pravi najmanje štete. Mnogo opasniji su sokovi sa puno šećera, sokovi sa citrusnim voćem, kao i alkohol. Limunade i alkohol vrlo efikasno mogu da razjedu delikatno spojene konektore na matičnoj ploči i drugim komponentama. Šećer će prouzrokovati da tastatura postane lepljiva i da se tasteri ne vraćaju u početni položaj nakon pritiska. Srećom, tastature nisu mnogo skupe, a često će posao da završi i neka polovna tastatura.
U svakom slučaju, poenta je da ako se desi da prolijete nešto na laptop, treba brzo reagujete, da pratite uputstva iz ovog teksta, i da ga što pre odnesete u servis – jer vreme ovde igra ključnu ulogu u njegovom spasavanju. Cena usluge profesionalnog sušenja ploče, čišćenja laptopa i zamene tastature, u zavisnosti od modela laptopa, kao i da li je stavljena nova ili polovna tastatura, obično košta između 3.000 i 5.000 dinara. To možda jeste neočekivan trošak, ali složićete se, daleko je jeftinije od kupovine novog računara.
Šta kada se pokvari ispravljač za laptop?
Noćna mora za korisnike laptop računara je upravo kvar na ispravljaču. Dolazite u situaciju u kojoj imate ispravan računar, a ne možete da ga koristite jer nema strujno napajanje. Tu dolazimo do dileme šta uraditi u slučaju takvog scenarija.
Prva varijanta je svakako kupovina novog ispravljača. Međutim, tu mogu da se kriju razne „zamke“. Naći originalni ispravljač, naročito ako se radi o nešto starijem modelu laptopa je praktično nemoguće. A ako se i nađe, obično je precenjen (čitaj preskup). Sa druge strane kupovina nekog od univerzalnih ispravljača može da pomogne, ali njihove specifikacije često ne odgovaraju tačnim parametrima rada za konkretan laptop, pa to može biti veliki problem za ispravan rad laptopa.
Zato smo za savet upitali stručnjake iz ZDE servisa za laptop računare, koji su nam naveli da je najpraktičnije, najjeftinije, a često i najbrže rešenje popravka starog, originalnog ispravljača. Oni su naveli da nabavka novog ispravljača može da potraje i mesec dana – j
Šta kada se DVB-T2 risiver pokvari: popravka ili kupovina novog?
Veliki broj građana Srbije koji nema pristup kablovskim operaterima „osuđen“ je na gledanje zemaljskog TV signala. Pri tome, većina korisnika i dalje nema televizore sa DVB-T2 prijemnikom, pa je jedino rešenje za gledanje takvog TV signala upotreba posebnog uređaja – DVB-T2 risivera. Ali šta uraditi kada se takav uređaj pokvari? Postoje dve varijante – kupovina novog uređaja ili popravka starog.
Kupovina novog risivera je svakako lakša varijanta, a nije ni mnogo skupa. Novi risiveri koštaju tri do četiri hiljade dinara. Pitanje je samo da li je to i najbolja varijanta? Može da se desi da novi risiver ima slabiji signal od postojećeg, da mu nedostaju neke od funkcija na koje ste navikli, ili da jednostavno funkcioniše na drugačiji način od prethodnog.
Ako ste bili zadovoljni kvalitetom signala starog DVB-T2 risivera, već ste se navikli na njegove funkcije i na način kako on funkcioniše. U tom slučaju bolje je rešenje popravka starog risivera. Ne samo da će popravka koštati mnogo manje nego kupovina novog, već će i sve funkcije na koje ste navikli biti na raspolaganju, svi programi će biti setovani po redosledu na koji ste već postavili i uopšte, i dalje ćete imati onaj stari korisnički doživljaj na koji ste navikli.
Da rezimiramo – ukoliko ste bili zadovoljni načinom funkcionisanja i kvalitetom slike koji je davao stari DVB-T2 risiver, svakako je bolja varijanta da ga popravite i nastavite da koristite. Koštaće vas manje i sve će biti onako kako ste navikli. Samo u slučaju kada niste zadovoljni načinom funkcionisanja starog risivera, bolja je varijanta kupovina novog.
er dobavljač često naručuje originalni ispravljač direktno od proizvođača. U slučaju kada je laptop primarni računar, to svakako nije rešenje. Univerzalni daljinski upravljači često nisu dovoljno kvalitetni i ne mogu da „ispostave“ tačne radne parametre, pa iako mogu da budu privremeno rešenje, nisu preporučljivi za stalnu upotrebu.
Sa druge strane, kvar na ispravljaču se obično veoma lako i brzo rešava u servisu, pri čemu nakon popravke on ima identične radne specifikacije kao i pre nje, pa korisnik može za manje novca i brže da ponovo osposobi svoj laptop.